Voda je izvor života koji nam omogućava da opstanemo, ali kada je reč o našim domovima, voda može biti neprijatelj broj jedan. Vlaga koja prodire kroz zidove, podove ili krovove može uzrokovati ozbiljna oštećenja, stvaranje buđi i ugroziti strukturu zgrade. Upravo zbog toga je hidroizolacija ključna preventiva ovakvih neprilika. Bez adekvatne hidroizolacije, dom može biti podložan brojnim problemima koji mogu ugroziti njegovu sigurnost, udobnost i vrednost. U ovom blogu istražićemo zašto je hidroizolacija od vitalnog značaja za očuvanje vašeg doma i kako pravilno primeniti ove tehnike kako biste osigurali suv, zdrav i siguran životni prostor.

Ne zaboravite: Bilo da ste iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice ili nekog druogg grda - najbolje je pozvati stručnjake za hidroizolaciju i konsultovati se sa njima!

Koji sve tipovi hidroizolacije postoje?

Hidroizolacione membrane: Ključni elementi u zaštiti građevinskih objekata od vlage i vode. Ove membrane su obično napravljene od specijalnih materijala kao što su bitumen, poliuretan, PVC ili EPDM (etilen-propilen-dien-monomer), i postavljaju se na površine koje su podložne prodoru vode, kao što su temelji, podovi podruma, krovovi, zidovi, ili podovi kupatila.

Premazi za hidroizolaciju: To su tečni materijali koji se nanose na površinu kako bi se stvorio vodootporni sloj. Ovi premazi su široko korišćeni za zaštitu različitih građevinskih elemenata od prodora vlage i vode.
Postoje različite vrste hidroizolacionih premaza, uključujući bitumenske premaze, poliuretanske premaze, silikonske premaze i epoksidne premaze. Svaka vrsta premaza ima svoje karakteristike i prednosti u zavisnosti od specifičnih potreba i uslova primene.

Hidroizolacione trake: Ovo su fleksibilne trake koje se koriste za zaptivanje spojeva, pukotina i otvora na površinama koje su podložne prodoru vode. One su obično napravljene od gume, bitumena, polimera ili drugih vodootpornih materijala i mogu biti samolepljive ili zahtevati dodatno lepljenje. Hidroizolacione trake su posebno efikasne za zaptivanje spojeva između različitih materijala kao što su beton, metal, drvo ili plastika.

Hidroizolacioni paneli: Oni se uglavnom prave od različitih materijala, kao što su poliuretan, staklena vuna ili ekspandirani polistiren, koji se koriste za stvaranje vodonepropusnog sloja na površinama koje su podložne prodoru vode. Ovi paneli se često koriste za izolaciju zidova, podova, krovova ili temelja radi zaštite od vlage i vode.

Hidroizolacione folije: Plastične folije koje se koriste za oblaganje zidova i podova radi zaštite od vlage. Ove folije su obično napravljene od polietilena, polipropilena, PVC-a ili drugih sličnih materijala koji su vodootporni i otporni na habanje.

5 ključnih koraka pre odabira prave vrste hidroizolacije

Analizirajte potrebe projekta: Razmislite o tome koji delovi objekta su najviše izloženi vodi i vlazi, kao i o specifičnim zahtevima hidroizolacije za te delove. Na primer, podrumi zahtevaju drugačiji pristup od krovova ili zidova.

Istražite različite vrste hidroizolacije: U ovom blogu ste saznali za nekoliko različitih vrsta hidroizolacije, ali postoji mnogo više od toga i svaka od njih ima svoje prednosti i mane, pa je važno istražiti koje će najbolje odgovarati vašim potrebama.

Procenite karakteristike materijala: Razmislite o trajnosti, otpornosti na habanje, UV stabilnosti, kao i mogućnosti rastezanja i skupljanja bez oštećenja. Ove karakteristike mogu uticati na efikasnost hidroizolacije tokom vremena i vek trajanja.

Konsultujte stručnjake: Posavetujte se sa stručnjacima u oblasti građevinarstva ili hidroizolacije kako biste dobili preporuke i savete koji će vam pomoći da odaberete najbolju vrstu hidroizolacije za vaš projekat.

Uzmite u obzir budžet i željeni vek trajanja: Razmislite o tome koliko novca ste spremni da uložite u hidroizolaciju i koliko dugo želite da hidroizolacija traje. Neke vrste hidroizolacije mogu biti skuplje u početnoj investiciji, ali mogu imati duži vek trajanja i manje zahteva za održavanjem, što može biti isplativije na duže staze.

Investiranje u kvalitetnu hidroizolaciju može vam uštedeti novac i probleme u budućnosti, čuvajući vaš objekat od potencijalnih oštećenja i produžavajući njegov vek trajanja. Važno je shvatiti da je hidroizolacija važna investicija u sigurnost i održivost vaše građevine, te da pravilno odabrana hidroizolacija može pružiti dugotrajan mir i zaštitu.

Izvor: gromet.rs

Mislite na vreme o hidroizolaciji

Te godine leto je bilo taman po mojoj meri. Svega par dana bilo je onih ekstremnih vrućina, dok je najveći deo leta bio, moglo bi se reći i svežiji. Jedina mana bile su kiše koje su više izgledale kao potop. Ogromna količina vode bi se sručila za veoma kratko vreme, što je rezultiralo, pogađate, problemima. Malo malo ulica nam je bila poplavljena. Saobraćaj u kolapsu, a ljudi u mokrom delirijumu. Takvog jednog letnjeg dana na vratima našeg stana osvanula je poruka „Poštovane komšije, javite nam se što pre. Iz vašeg stana negde curi voda nama na plafon koji je počeo da otpada.“ Nimalo lepo obaveštenje. Da problem bude veći, mi tada nismo bili u stanu.

Pobegli smo na par dana van grada. Mini odmor, prekinula je slikovna poruka sa gore navedenim informacijama. Komšinica sa gornjeg sprata je videla poruku na vratima i odmah nas obavestila. Bili smo usred rođendana. Tortu nismo dočekali, jer smo već uveliko putovali ka gradu. Scenariji od odvrnute česme u kupatilu, preko podignutog parketa u celom stanu i neželjenih troškova su mi se motale po glavi. Marfija nisam vadila iz usta. Dok je jača polovina menjala brzine, ja sam menjala boje.

Od preplašene bele, do histerično roze. Brzo smo stigli do zgrade, a još brže do stana. U polu živom stanju otvorili smo vrata i očekivali da nas zapljusne talas. Zapljusnuo nas je, ali talas ustajalog vazduha. Sve je bilo na svom mestu i savršenom redu. Nigde ništa nije ukazivalo da je problem kod nas.

Jedino je oko balkonskih vrata bilo vlage. A, dan pre toga je bio ogroman pljusak. Kasnije se ispostavilo da je od velike količine padavina, sa našeg balkona voda probila do naših vrata i plafona komšija ispod. Ubrzo smo shvatili da se ovaj problem zove nedostatak hidroizolacije.

Šta je hidroizolacija?

Postupak zaštite, odnosno izolacije objekata od vlage i vode, čime se obezbeđuje duži vek trajanja samog objekta i stvaraju uslovi za zdrav i siguran način života.

Veoma je bitno uraditi je pravilno i prema uputstvima proizvođača izolacionog materijala. Svaka greška ili naknadna popravka ne garantuje pravu zaštitu. Upravo iz tog razloga, neophodan je ozbiljan i profesionalan pristup kupca prilikom izbora najadekvatnijeg izolacionog sredstva i izvođača hidroizolacije, kao stručnog osoblja za pravilnu postavku iste.

U zavisnosti od vrste objekta na kome se vrši hidroizolacija zavisi i izbor odgovarajućeg hidroizolacionog sredstva. Budući da većina novih objekata, tzv. novogradnja ima adekvatnu hidroizolaciju, zapravo najveći problem imaju stariji objekti. Šta je primarno i kako ih zaštititi?

Hidroizolacija krova je nužna

Voda, iako je simbol života, ako se pojavi gde ne treba može biti veliki neprijatelj. U arhitekturi problem može nastati od atmosferskih padavina, podzemnih voda ili kao problem inastalacija. U našem slučaju problem je bio od atmosferskih padavina. Kada je ova vrsta vode u pitanju, ukoliko ne postoji hidroizolacija, prvi strada krov. U zavisnosti od toga da li je u pitanju kosi ili ravni krov postoji odgovarajuća hidroizolacija.

Kosi krov i njegova hidroizolacija

KOSI KROV sam po sebi ne zadržava vodu. Međutim, to ne znači da ne postoji mogućnost njegovog prokišnjavanja i propuštanja vode.

Hidroizolacija kosog krova podrazumeva upotrebu paropropusne-vodonepropusne folije koja se postavlja sa spoljašnje strane krova, odnosno odmah ispod crepa. Ova folija sprečava prodor atmosferske vode u krov i potkrovnu konstrukciju. Nakon folije postavlja se kamena i staklena vuna. Na staklenu vunu postavlja se parna brana, odnosno druga hidroizolaciona folija, koja sprečava prodor vodene pare iz potkrovlja u samu izolaciju. Ukoliko bi došlo do prodora vodene pare, kompletna izolacija – termička i zvučna bi bila narušena.

Ukoliko kosi krov ima betonsku ploču na koju su crepovi učvršćeni malterom, hidroizolacija se postavlja u vidu tečnog cementnog premaza. Naime na ravnu betonsku ploču vrši se nanošenje cementnog premaza koji zahvaljujući svojoj elastičnosti prati kretanje ploče i sprečava pucanje ove zaštite. Takođe, ovaj premaz je odlična brana spoljašnjim atmosferskim vodama, a usled svoje paropropusnosti omogućava prolazak pare u spoljašnju sredinu i sprečava pojavu kondenzacije u zatvorenom prostoru.

Hidroizolacija ravnih krovova

RAVNI KROVOVI, za razliku od kosih krovova, imaju daleko veći problem. Veoma često, stanovi koji se nalaze na poslednjem spratu, neposredno ispod ravnog krova imaju veliki problem.
Naime, zbog zadržavanja atmosferske vode na samom krovu, dolazi do njenog taloženja i usled nedostatka, trošne ili neadekvatne hidroizolacije, dolazi do prodora vlage u stanove. U najboljem slučaju dolazi do otpadanja maltera sa plafona, a u najgorem slučaju i do prodora same vode u stan. Jasno vam je zašto je hidroizolacija u slučaju ravnog krova neophodna.

Bitumen, koji se koristio još od zaštite Semiramidinih vrtova u Mesopotamiji, još uvek se koristi. Poznatiji kao crni krov, bitumen predstavlja odličnu zaštitu od atmosferskih voda. Međutim, sa ekstremnim klimatskim promenama, jakim zimama i vrelim letima, pokazalo se da bitumen nije najbolja zaštita. Zašto?

Budući da se na visokim temperaturama topi, a na niskim postaje krt i puca, nametnula se potreba stvaranja novih savremenih izolacionih materijala koji će doskočiti novim klimatskim promenama. Pa tako bitumen se pojavio u vidu bitumen traka, koje se sastoje od uloška napravljenog od kvarcnog peska, polietilenske folije, škriljca, a koji je sa obe strane obložen većom količinom bitumena. Na ovaj način stvoren je izolacioni materijal koji je pokupio najbolje karakteristike oba materijala. Fizičke karakteristike uloška, vodootpornost i dug vek trajanja od bitumena.

I pored toga, sa razvojem tehnologije nastali su novi proizvodi koji se koriste za hidroizolaciju ravnog krova. Njihova osnovna podela je na: tečne poliuretanske materijale i gotove sintetičke membrane.

Tečni poliuretanski premazi nanose se na podlogu ručno ili mašinski, formirajući elastičnu vodonepropusnu membranu, koja nema preklopa i kao takva pruža odličnu zaštitu od vode i vlage. Veoma je otporna na hemijske uticaje, UV zračenje, korenje biljaka. Odlično se vezuje za različite vrste podloga, kao što su beton, cementni malter, drvo. U zavisnosti od potrebe, ovi premazi mogu biti različitih boja.

Sintetičke membrane, u zavisnosti od materijala od koga su napravljene, mogu biti: sintetičke gume, PVC membrane, kao i jedinjenja od gume i polipropilena. Membrane se isporučuju u vidu rolni. Lako se postavljaju na podlogu, međusobno se preklapaju, kako bi se ostvarila što bolja izolacija. Neophodno je pridržavati se uputstava, kako preklopi ne bi bili preveliki, čime se troši previše materijala ili premali, čime se ne dobija adekvatna hidroizolacija. Membrane su se pokazale kao odlično rešenje, budući da su vodootporne i da pružaju veliku otpornost UV zračenju, organskim jedinjenjima i kiselim kišama. Ono što je veoma bitno, upotreba ovih membrana je ekološka i zdravstveno prihvatljiva.

Hidroizolacija zidova

Veoma važna stvar svakog objekta jeste hidroizolacija zidova. Danas, prilikom gradnje novih objekata, hidroizolacija je neizostavni korak. Međutim, daleko veći problem predstavlja hidroizolacija zidova kod postojećih objekata. Međutim, to ne znači da nema rešenja. Zapravo ono uvek postoji, samo je nekada manje, a nekada više komplikovano.

Kod hidroizolacije zidova razlikujemo hidroizolaciju spoljašnjih zidova i hidroizolaciju unutrašnjeg zida.

Hidroizolacija spoljašnjih zidova

Ova hidroizolacija je redovan korak prilikom gradnje novih objekata. Ona se obavlja nanošenjem hidroizolacinog premaza na zid, na koji se dalje postavlja termoizolacija, košuljica, fasada i završna boja. Ovaj postupak je isti i kada se „radi fasada“ na već izgrađenim objektima. Problem nastaje kada je fasada postavljena, a nije urađena hidroizolacija spoljašnjeg zida. U tom slučaju problem se rešava, tako što se fasada skida, postavlja hidroizolacija i stavlja nova fasada. Jasno vam je da je ovo komplikovan i finansijski izazovan proces. Drugim rečima, ukoliko želite da imate kvalitetan, siguran i udoban objekat koji će da traje ne zaboravite hidroizolaciju spoljnjih zidova.

Hidroizolacija unutrašnjih zidova

Ukoliko se ne sprovede ili neadekvatno sprovede hidroizolacija spoljašnjih zidova, ili zbog kondenzacije u enterijeru, dolazi do problema u vidu vlage, buđi, memle u unutrašnjosti objekta što zahteva nužnu hidroizolaciju unutrašnjih zidova.
Unutrašnja hidroizolacija se sprovodi korišćenjem odgovarajućih hidroizolacionih premaza, mehaničkim podsecanjem zidova sve dokle je vlaga došla i postavkom najčešće bitumen materijala, što je slučaj sa starijim objektima ili injektiranjem zidova odgovarajućim sredstvom koje popunjava pukotine u zidu, stvara barijeru za prolaz kapilarne vlage.

Kao što i sami možete zaključiti, važno je hidroizolaciju zidova sprovesti na vreme i kako treba. U protivnom, neplanirani troškovi će biti vaša stvarnost.

Hidroizolacija terase je važna baš kao i balkona

Hidroizolacija terasa i balkona je veoma značajan i neophodan proces kako bi terase i balkoni bili otporni na atmosferske padavine i kako bi sprečili njihov prodor unutar objekta. Za hidroizolaciju koriste se jednokomponentni poliuretanski premazi koji imaju osobinu da popunjavaju pukotine i oštećenja na postojećoj terasi ili balkonu.

OVAJ PREMAZ je vodootporan i poseduje visoku otpornost na UV zračenje i druge spoljašnje faktore. Nakon nanošenja premaza i njegovog sušenja pristupa se nanošenju lepka i popločavanja.

U nekim slučajevima, na premaz se nanosi cementni premaz, u koji se ugrađuje mrežica, a preko nje ponovo cementni premaz. Na taj način dobija se odlična vodonepropusna terasna podloga na koju se može postaviti završna podna obloga. Međutim, ukoliko postoji podna obloga koja je dobro očuvana i koja se ne želi menjati, a zapravo se želi popraviti hidroizolacija, to se može postići premazivanjem čiste i suve postojeće obloge prajmerom, a potom tekućom, elastičnom membranom. Na ovaj način dobija se glatka, sjajna, UV i vodootporna terasna podna obloga.

Suma sumarum, u zavisnosti od veličine balkona i terasa pristupa se izboru odgovarajućeg izolacionog materijala i postupka. U našem slučaju problem je rešen jednokomponentnim poliuretanskim premazom. Od tada kiše nam mogu biti samo romantične.

Hidroizolacija cena

A koliko nas je ta romantika koštala, pitate se? Daleko manje nego da smo balkon ostavili „otvorenim“ za nove kišne momente.

Dobra stvar, kada su cene u pitanju jeste da su za sve hidroizolacione materije širokog raspona. Glavni razlog toga jesu različiti brendovi, količina materijala, boja, kvalitet i sl. Drugim rečima, u zavisnosti od vaših potreba, mogućnosti, želje postoje uslovi za izbor odgovarajućih hidroizolacionih materijala.

Hidroizolacija je veoma važna za objekat i kvalitet života u njemu. Zato, nema izgovora. Na vama je da donesete krajnju odluku i sprovedete adekvatnu hidroizolaciju. A, kada imate mogućnost da sami odlučujete, svaki problem deluje manje strašan. Nije li tako?

Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar

Izvor: podovi.org

Kapilarna vlaga je vlaga koja se penje kroz porozne materijale, poput zidova i temelja, usled kapilarnog efekta. To se događa kada voda iz tla prodire u materijale poput cigle, betona ili maltera zbog njihovih mikroskopskih pora koje deluju kao kapilari, povlačeći vodu prema gore.

Uzroci kapilarne vlage

Loša ili nepostojeća hidroizolacija temelja.
Stare ili oštećene građevinske strukture.
Blizina podzemnih voda ili visok nivo vlažnosti tla.
Nepravilno odvođenje kišnice i slivnih voda.

Problemi koje uzrokuje kapilarna vlaga

Fleke i vlažne mrlje na zidovima.
Pucanje i otpadajući malter ili boja.
Pojava buđi i gljivica.
Neprijatan miris i loša unutrašnja mikroklima.
Oslabljena struktura zidova i smanjenje energetske efikasnosti objekta.

Kako rešiti kapilarnu vlagu?

Sanacija hidroizolacije

Ako je problem u neadekvatnoj hidroizolaciji, može se sprovesti ponovno postavljanje hidroizolacije. Ovo obično uključuje iskopavanje oko temelja i postavljanje vodootporne membrane.

Injektiranje zidova

Tehnika ubrizgavanja posebnih hidroizolacionih materijala (npr. smola, silikonskih preparata ili mikrocementa) u zid. Ovi materijali zapunjavaju pore i sprečavaju dalje prodiranje vlage.

Ventilacija i drenaža

Poboljšanje ventilacije u prostorijama kako bi se smanjila unutrašnja vlažnost.
Postavljanje drenažnih sistema oko objekta za efikasnije odvođenje podzemnih i kišnih voda.

Elektroosmoza

Sistem koji koristi električne impulse za preusmeravanje molekula vode nazad u tlo, sprečavajući njihovo podizanje kroz zidove.

Obrada površina specijalnim premazima

Korišćenje hidroizolacionih premaza na unutrašnjim ili spoljnim zidovima kako bi se stvorila barijera protiv prodora vlage.

Popravka maltera i boje

Nakon uklanjanja vlage, potrebno je skinuti oštećeni malter i naneti nove slojeve uz upotrebu specijalnih materijala koji omogućavaju disanje zidova.

Preventivne mere

Redovno proveravajte stanje temelja i hidroizolacije.
Održavajte oluke i odvode kako biste sprečili zadržavanje vode oko objekta.
Izbegavajte sadnju biljaka preblizu zidova jer one mogu povećati vlagu u tlu.
Ako je kapilarna vlaga značajan problem, preporučuje se angažovanje stručnjaka kako biste odabrali najefikasniji metod za sanaciju.

Prisustvo vode u zidovima može da izazove brojne poteškoće u životu objekta, ali i ljudi koji u njemu borave. Posledice su nepovoljno uticanje na termički faktor, mrlje, buđ ili čak otpadanje maltera sa zidova, a u težim slučajevima zidne strukture mogu da pretrpe i oštećenja koja se veoma teško saniraju.

Iako se kod nas na tržištu koristi raznolika terminologija kada je izolacija u pitanju, hidroizolacija u stručnoj terminologiji podrazumeva samo izolaciju podrumskog zida na onom delu koliko je zid u zemlji. Drugim rečima, vertikalnu hidroizolaciju imaju samo zgrade sa podrumom ili suterenom.

Prodor vlage moguć je duž cele vertikale objekta, odnosno duž fasadnog zida i zato se na tržištu nalazi širok dijapazon proizvoda, raznih premaza i vodonepropusnih materijala za fasade. Ipak, oni spadaju u spektar termoizolacionih materijala i zaštita, dok se vertikalna hidroizolacija kao takva izvodi na zidovima u zemlji.

Vlaga u nadzemnim prostorijama u ćoškovima ili hladnim površinama najčešće je uzrokovana kondenzacijom usled loše termičke izolacije, a mogući su prodori i zbog dotrajalosti fasada, fuga i niza drugih faktora koje je ukoliko se problem javi, potrebno temeljno ispitati. Ukoliko nije urađena valjana izolacija temelja, vlaga iz zemlje može da se penje i naviše.

Vertikalna hidroizolacija izvodi se sa spoljašnje strane podrumskog zida. Postavlja se na prethodno izravnatu podlogu i spolja se mora zaštiti od mehaničkih oštećenja. Prilikom postavljanja ove izolacije potrebno je izvršiti širi otkop oko zgrade, obično pod nagibom, tako da je u donjem delu širina prostora oko 40cm.

Da bi se postigla pravilna hidroizolacija objekta, od ključnog je značaja prethodno dobro pripremljena podloga. Ona mora biti nezaleđena, nosiva i čista i može biti od raznih materijala kao što su: opeka, beton, porozni beton, malter, šuplja opeka itd. Važno je otkloniti nečistoće sa podloge, ostatke maltera, viškove betona i sve stare premaze koji otpadaju. Pripremljene površine čiste se vodom pod visokim pritiskom ili uobičajenim mehaničkim postupkom i zatim se sve neravnine izravnaju. Od kvaliteta zidova, tehničkih uslova i ličnog izbora zavisi i dalji izgled postupka. Materijala za izvedbu hidroizlacije na našem tržištu ne manjka, i njena pravilna izvedba jedan je od ključnih faktora za zdrav dalji život objekta.

Nakon nekon vremena korišćenja objekta moguća je pojava vlage u podrumima, bilo kao posledica kapilarnog penjanja kroz temelje ili atmosferskog uticaja kod objekata gde hidroizolacija nije dobro urađena. Kapilarna vlaga je najgori neprijatelj svih starijih objekata kod kojih je hidroizlacija već vremešna ili u startu nije ni postojala.

Vlažna površina zida sa koje voda isparava zove se zona isparavanja i u tom procesu vodeni rastvor postaje sve gušći. Dalje se vodeni rastvor deponuje u porama površinskog sloja maltera. Površinski sloj maltera se samo prividno suši, dok u porama površinskog sloja gustina vodenog rastvora dostiže maksimum. Formiraju se mikrokristali soli koji svojim rastom i bubrenjem razaraju materijal od koga je objekat izgrađen i ugrožavaju ga. Sanacija ovog problema je moguća i postoje razni načini za to, ali je bitno da se pravilno izvede i sanira na duže staze ukoliko je moguće.

Uobičajeni slučaj naknadne hidroizolacije a ne u postupku gradnje naziva se još i hidroizolacija sa negativne strane. Vrši se sa unutrašnje strane zida, kada je voda iz spoljašnjeg dela našla svoj put u unutrašnjost podruma. Termin se koristi kada se hidroizolacija vrši s strane objekta suprotne onoj koja je izložena samoj vodi. Zahtevnija je i zato je uvek preporučljivo kada je to moguće izvesti tzv. pozitivnu hidroizolaciju – sa strane izložene vodi.

Mesta na kojima dolazi do prodora vode su najčešće spojevi zidova i poda, kao i pukotine. Pri naknadnoj hidroizolaciji prva važna stvar je utvrditi o kakvom prodoru vode se radi i ukoliko je moguće ustanoviti njegov uzrok.

Postoji više načina klasičnih metoda naknadno izvedene hidroizolacija, a njihov uspeh zavisi od mnoštva faktora, metoda, situacija i mišljenja. Vodonepropusni malter jedno je od najčešćih rešenja. Međutim, ukoliko se zona evaporacije pomera i pojavljuju se nove fleke, problem nije rešen a način nije adekvatan. Sanacija se često vrši i raznim penetratima, kao i parodifuznim odnosno paropropusnim malterom, premazima po principu „vodonepropusnih kada“, sečenjem zidova… Čest je i postupak injektiranja, oblaganja zidova i drenaže oko objekta.

U zavisnosti od situacije na licu mesta, načina gradnje samog objekta, primenjenih materijala, temelja, zemljišta, podzemnih voda, ukopanosti i prethodno izvedenih radova, brojni su načini kako je postojeći problem moguće sanirati, a tržište nudi i širok spektar proizvoda. Značajno je ukoliko se javi problem prolaska vode, odnosno vlage da se njegovom rešavanju pristupi na adekvatan način, prikupe sve potrebne informacije i uloži trud u njegovo, ukoliko je moguće, potpuno saniranje.

Izvor: podovi.org

Hidroizolacija temelja kuće je neophodna i pouzdana zaštita od uticaja atmosferske vode, vlage te drugih vremenskih nepogoda. Prodor vode svakom objektu može da nanese ozbiljne štete i zato se prosto ne isplati štedeti na takvoj vrsti radova. Posebno su važne hidroizolacija spoja zidova i tla kao i ona na krovu.

Zašto je hidroizolacija neophodna?

Šta sve treba da se izoluje? Balkoni, terase, ravni krovovi, spojevi zgrade, terena i temeljne ploče – svi ovi delovi objekta moraju biti zaštićeni od prodora vode neprekinutim slojem poliuretanske ili bitumenske hidroizolacije. Ugradnja izolacije je takođe neophodna pri sanaciji posledica mraza, grada, snega ili prevelikog zagrevanja koje uzrokuje rastezanje ili pucanje materijala.

Hidroizolacioni materijali

Hidroizolacija danas može da se vrši pomoću brojnih i različitih novih materijala. Najčešće se koriste poliuretanska i bitumenska hidroizolacija u trakama od kojih se pravi neprekinut sloj tako što im se ivice slepljuju, odnosno, vare. Radi još veće zaštite, ivice traka se vare jedne za druge dodatnim, užim trakama. Trake mogu biti i samolepljive te se lakše postavljaju direktno na konstrukciju. Prednosti poliuretanske folije su i to što je, osim što je 100% vodonepropusna, otporna na sve vremenske uticaje, UV zračenje, temperaturna kolebanja i mehanička oštećenja.

Bitumenski premazi kao što su Fragmat ili Ibitol su kompozitne smese koje služe za ugradnju hidroizolacije; to može biti vrućim postupkom oko temelja, postavljanjem lepljivih bitumenskih traka s podlivnom masom te lepljenjem izolacionih ploča. Ove se smese nanose direktno na konstrukciju pre postavljanja bitumenskih traka.

Hidroizolacija podruma s unutrašnje strane

Klasični načini hiodroizolacije koji se već dugo upotrebljavaju u praksi podrazumevaju ugradnju izolacije s unutrašnje strane objekta, odnosno, na osnovnoj ploči. Cokla se obloži stirodurom, u skladu sa SIST EN 13163, evropskom Direktivom o građevinskim proizvodima. Stirodur XPS se upotrebljava za zaštitu hidroizolacije, a istovremeno služi i kao termoizolacija.

(1) Temelj i spoljna strana zida objekta se premažu Ibitolom pre ugradnje hidroizolacije. (2) Od visine podrumske ploče, u području cokle do visine od oko 30 cm i iznad temelja i temeljne ploče, postavljaju se bitumenske trake koje se spajaju varenjem. (3) U slučaju da je objekt izložen vodi pod pritiskom, postavlja se dvostruki ili trostruki sloj bitumenskih traka. Broj slojeva hidroizolacije zavisi od dubine objekta.

Pravilno postavljanje hidroizolacije

Savremenije postavljanje hidroizolacije je takvo da se ploča izoluje sa spoljne strane, odmah uz spoj zemljišta i objekta. Postupak se odvija na sledeći način: (1) ispod temeljne ploče, radi zaštite od prodora i sakupljanja vode koja, kada zamrzne može i da podigne temelje, prvo treba da se postavi polistirenska hrapava ploča s preklopima sa svake strane, debljine 5 do 8 cm. Ona se stavlja preko pripremljene podloge ili podložnog betona. (2) Preko stiropora se lepe samolepljive bitumenske trake kojima se vare preklopi. (3) Sledeći je, preko izolacije, stiropor koji može da bude u tablama 2x10 cm ili 20 cm. (4) Zid se sa spoljne strane premaže Ibitolom, preko koga dolaze bitumenske trake kojima se preklopi zavare, a poslednji dolazi još jedan sloj stiropora. (6) U slučaju da postoji pritisak vode ili hidrostatički pritisak, postavlja se i čepasta folija.

Hidroizolacija ravnog krova

Zbog direktne izloženosti atmosferskim vodama hidroizolacija ravnog krova je izuzetno važan faktor njegove sigurnosti i dugotrajnosti. Postoje razne vrste ravnih krovova, na betonskim ili drugovrsnim konstrukcijama, ali im je zajedničko to što im kosina mora biti veća od 2% kako se voda ne bi zadržavala na njima, budući da protiv toga nikakva hidroizolacija nije od koristi. Sve u svemu uzev, (1) krovna konstrukcija se prvo mora premazati Ibitolom, (2) preko njega se postavljaju bitumenske trake kao parna membrana, ukoliko ona već nije postavljena s unutrašnje strane. U zavisnosti od zahtevnosti objekta, postavlja se 10 do 25 cm izolacije od stiropora (3) koji je kaširan filcom (4). Zaključni sloj krova izvodi se sa dva sloja bitumenskih traka, pri čemu se prvi zavaruje samo u određenim tačkama, a drugi sasvim, celom dužinom i širinom preko izolacije.

Izvor: daibau.rs

Saznajte kako da uštedite 25% iznosa za komunalije i pretvorite potkrovlje u udoban životni prostor

U pogledu zaštite od spoljašnjih elemenata – sunca, kiše, vetra, grada i snega – krov je neophodan deo omotača zgrade. U kontinentalnom regionu krovovi većine objekata postavljeni su koso, ali u poslednje vreme sve više je kuća ravnim krovom. 

Krov ponekad zauzima i do 50% omotača zgrade. Zbog svoje velike površine, kosi krov je u kontaktu sa elementima, pa neadekvatna izolacija krova može dovesti do značajnih gubitaka toplote.

Pravilno planirana i izvedena hidroizolacija ravnog krova smanjuje potrošnju energije i troškove grejanja, a takođe povećava komfor stanovanja.

Toplotna izolacija krova je rešenje sa najvećim potencijalom za sprečavanje gubitka energije. Preko neadekvatno izolovanog krova, do 25% toplote iz unutrašnjosti zgrade se gubi ka spolja. Ulaganjem u odgovarajuću izolaciju krova možete uštedeti četvrtinu iznosa koji potrošite na komunalije, grejanje zimi i hlađenje leti.

U osnovi postoje dve opcije za izolaciju kosog krova: izolacija krova ili poda potkrovlja. Ako prostor ispod krova ne koristite kao stambeni prostor – odnosno ne zagrevate ga – i ne planirate u budućnosti da prenamenite potkrovlje, izolacija poda je dobra alternativa krovnoj izolaciji.